U predizbornoj kampanji početkom 2012. godine, u emisiji Ćirilica, na pitanje novinara Milomira Marića zašto nova autobuska stanica u Novom Sadu ne radi, Aleksandar Vučić je rekao: „Oni (tadašnja vlast) su ga uništili. Reč je o Iliji Deviću. Lično sam pokušao da pomognem čoveku, pozivao razne ljude, ali nisam uspeo. Zašto? Zato što su u pitanju veliki interesi“.

26.03.2012. Aleksandar Vučić o Iliji Deviću

U medjuvremenu, „veliki interesi“ postali su deo vladajuće politike, pa je otimanje moje imovine nastavljeno, samo su proces preuzeli finansijski osnivači vladajuće partije. Sličan scenario već duže vreme priprema se i za Beogradsku autobusku stanicu (BAS) i Lastu.

Razlika je u tome što je grad Novi Sad uložio nula dinara, a za potrebe gradjana dobio savremenu i kapacitetom uskladjenu autobusku stanicu, pri čemu je sva saobraćajna infrastruktura usaglašena sa ovim projektom.

Za samo godinu dana izgradjeni su auto centar servisni centar „EvoBus“, medjunarodna i medjumesna autobuska stanica u Novom Sadu. Kao većinski vlasnik ATP “Vojvodine“ dao sam investiciju i lokaciju za taj projekat, dok bi prostor stare stanice ostao gradu.

U slučaju BAS-a, Grad i Republika su do sada uložili milione evra kako bi mogli da sruše objekte i tu lokaciju ustupe „Beogradu na vodi“. Trebalo je od tih miliona koje izdvajaju gradjani Srbije da se izgradi nova stanica u bloku 45, ali ona ni nakon sedam godina nije stavljena u funkciju. U postupku oslobadjanja lokacija za projekat „Beograda na vodi“, u kome država ima samo trećinu udela, postoji niz nejasnih transakcija. Ali, ono što se u poslovnim krugovima zna, to je da ista ekipa bliska vlastima, a koja stoji iza otimanja moje investicije, to isto priprema i BAS-u. Pritom, i ATP “Vojvodina“ i BAS su prvatizovana preduzeća, dok se LASTA priprema za prodaju istom društvu, ali značajno oslabljena.

Podsećam: kao većinski vlasnik ATP “Vojvodine“ 2005. godine uputio sam pismo o namerama tadašnjoj gradonačelnici Novog Sada Maji Gojković koje je ona prihvatila i imenovala je direktora Zavoda za izgradnju grada Igora Mirovića i direktora JP “Urbanizma“ Aleksandra Jeftića da rukovode projektom. Ugovor koji je usledio definisao je da ja finansiram i izgradim kompleks autobuske stanice dok je Grad po dobijanju upotrebne dozvole za nove objekte, trebalo da preusmeri saobraćaj na novu lokaciju.

Ugovor sa Gradom gradjevinske i upotrebne dozvole

Grad nije ispunio svoju ugovornu obavezu, ATP “Vojvodina“ je pod pritiskom 2008. godine otišla u stečaj na koji do danas nije stavljena tačka. Vodjen je uz niz koruptivnih poteza koje su štiili i kreirali policija, tužilaštvo i sud.

U pozadini svega što se dešavalo stoje interesi narko i duvanske mafije koja je u to vreme već ovladala Novim Sadom (tek kasnije se proširila na ostatak Srbije). Cilj je bio da završim investiciju, uložim novac, znanje i svoju reputaciju, a da oni potom sve preuzmu. Kada sam pružio otpor, pozvan sam u hotel Park gde mi je advokat Dragan Gojković, rodjeni brat Maje Gojković, tražio reket od 2,5 miliona evra. U to vreme on je bio advokat istaknutog i osudjenog člana narko mafije. Čitavom procesu šikaniranja i otimanja mojeimovine svojim odlukama su pomagali Maja Gojković, njen rodjeni brat Dragan Gojković, Igor Mirović, Aleksandar Jeftić, bankar Aleksandar Divljak, i mnogi drugi čije su funkcije zavisile od te ekipe, dok je Djordje Ostojić koordinirao institucije.

O toku i zapletima ovog predmeta redovno obaveštavam javnost, a nakon prethodnog saopštenja iz Odeljenja za proširenje Evropske komisije iz Brisela prosleđen mi je dopis u kome se navodi da “EK pomno prati celokupnu situaciju vladavine prava u okviru pristupnih pregovora Srbije“ kao i da u tom kontekstu cene i informacije o pojedinačnim slučajevima. Slučaj ATP“Vojvodina“ je pod monitoringom evropske komisije.

S poštovanjem,

Ilija Dević, Investitor preduzeća ATP“Vojvodina“