Iako je Vlada Srbije usvojila Reformsku agendu koja treba da joj donese 1,6 milijardi evra iz evropskih fondova, Evropska komisija (EK) je utvrdila u svom izveštaju da je izostao napredak u fundamentalnim oblastima - vladavini prava, demokratiji, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala. U skladu sa napredovanjem u tim oblastima isplaćivaće se opredeljena sredstva, ali evropski zvaničnici posebno ukazuju da se u Srbiji ne radi na uspostavljanju nezavisnosti pravosudja. Oni to dobro znaju i kroz predmet ATP “Vojvodine“ koji se nalazi pod stalnim monitoringom EK jer su ga svrstali medju pet najvećih od 24 sporne privatizacije, a jedinu gde je oštećen investitor a ne država.

Posle dve godine skrivanja u arhivi Privrednog suda u Novom Sadu, dva predmeta revizije u februaru ove godine stigli su u Vrhovni kasacioni sud. Jedan je većan, drugi nije, ali se u oba slučaja vrši stravičan pritisak politike. Iako se u ovom predmetu to dešavalo i pre 2012. godine, višestruko je uvećano nakon promene vlasti, dok sam ja kao investitor prošao kroz politički progon. Sve vreme je reč o organizovanom kriminalu koji koristi politiku za pritisak na pravosudje.

I tu je Evropska komisija u pravu, jer je očigledno da sudovi ne primenjuju ni zakon ni pravila logike kada je moja investicija u pitanju. Obrazloženja iz presuda u predmetima gde se pojavljujem ja, Ilija Dević, ne objašnjavaju zakonski osnov odluke, već pravdaju nezakonito postupanje Grada Novog Sada, a da se nije našao ni jedan sudija koji ima dovoljno hrabrosti da primeni zakon.

To pokazuje hronologija presuda.

Prvi put se o odšteti odlučivalo 2013. godine kada je doneta pravosnažna izvršna presuda kojom je nakon veštačenja utvrđeno da je za prve četiri godine ATP “Vojvodina“ pretrpela štetu obračunatu sa kamatom na 17 miliona evra. Da je Grad to isplatio, 600 radnika bi se vratilo na posao a preduzeće bi izašlo iz stečaja.

Medjutim, to nije odgovaralo ni političarima ni „privrednicima“ koji su hteli da otmu tu investiciju. Zato je predata revizija na tu presudu Vrhovnom kasacionom sudu (VKS) koji su za tu priliku dobro organizovali. Sudija Stojan Jokić je predmet od 1.000 strana izneo iz suda, „savladao“ ga za 24 dana u advokatskoj kancelariji Miloša Vučevića gde je presuda i pisana. Iznos odštete prepolovljen je bez veštačenja, ali je ipak priznato da je Grad načinio štetu i da to, po Zakonu o obligacionim odnosima, mora da plati. Zbog načina na koji je “utvrđena” odšteta i pisana presuda reagovali su Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije.

Hronologija donošenja presude pred Vrhovnim kasacionim sudom

Po istom osnovu zahtev za nadoknadu štete u narednom periodu, do isteka ugovora 2021. godine, podnet je još u dva predmeta koji su sada pred VKS-om. Takodje je pred VKS-om na razmatranju bio i predmet moje lične štete koju sam kao većinski vlasnik- investitor, pretrpeo zbog nepoštovanja ugovora sa Gradom. Taj predmet je “dočekala” sutkinja Branislava Apostolović porodična prijateljica Miloša Vučevića koja je po tom zadatku došla u VKS iz Novog Sada i dobila sve funkcije (novčane) sutkinja Nate Mesarović, dok joj je dodatni benefit bio zapošljavanje rodjaka na visoke funkcije (zamenik gradonačelnika Novog Sada). Sutkinja Branislava Apostolović je taj predmet od već pominjanih 1000 strana izvećala je za 10 dana.

Za dodatnu kontrolu u VKS-u Vučević je iz Novog Sada doveo sutkinju Tatjanu Miljuš kod koje se sada u veću nalazi jedan od predmeta.

U trenutku kada su se sva tri predmeta nalazila u VKS uputio sam pismo predsedniku Aleksandru Vučiću i tražio mirno rešenje sva tri spora. Zvanično, iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike poslato je obaveštenje gradonačelniku Novog Sada da to reši ali se on nije oglasio. Meni je stigao nezvaničan predlog da odustanem od odštetnih zahteva, a da kao neki drugi „privrednici“ prihvatim da za ljude iz političkog vrha obavljam poslove iz kojih bi se naplatio.

Ali ja nisam takav privrednik.

Ja sam domaćin iz Srema, upravljao sam raznim biznisima i nisam rođen sa novosadskom autobuskom stanicom. Mogao sam da prodam ATP “Vojvodinu”, a ne da mi se otima. I bio sam otvoren za dogovor. Podsećam, kapital sam sticao više od 40 godina u staroj Jugoslaviji, u toj velikoj državi gde su se znala pravila igre, bio sam medju pet najjačih preduzetnika u maloj privredi. Kasnije sam imao malo, srednje pa veliko preduzeće. Nisam novac doneo sa poreskih rajskih ostrva, nisam ga sticao privilegijama niti političkim poznanstvima, a nikada nisam ni u žargonu bio izjednačen sa tajkunima ili ratnim profiterima.

I pored toga doživeo sam da mi kapital otima država čiji sam budžet decenijama punio, u kojoj sam zaposlio više od 600 ljudi i gde sam razvijao poslovni plan za novih 1.200 radnih mesta. Zato nisam mogao da prihvatim nezvaničan predlog. I onda je nastupio politički progon, a istovremeno pritisak na sud.

Otimanje kapitala je nastavljeno kroz stečaj ATP ”Vojvodine”, kojim su rukovodili sudije Slobodanka Komšić (rodjena sestra guvernerke Jorgovanke Tabaković) i sudija Vladislav Kurtek tako što je imovina sa gradjevinskim i upotrebnim dozvolama, kao “funkcionalna celina” prodata fiktivnom kupcu, “Matijeviću” po ceni gradjevinskog materijala. Vrhunac kriminala i korupcije u ovom stečaju je pokušaj da se ova dva predmeta koja se sada nalaze pred VKS-om obesmisle zatvaranjem stečajne mase i izigraju svi poverioci medju ui ma je država, Komercijalna banka i drugi.

Grad Novi Sad je po veličini davno prevazišao kapacitet sadašnje stare autobuske stanice i to je bio razlog da pre 20 godina sklopim ugovor koji je imao elemente javno-privatnog partnerstva. Grad nije imao nikakve finansijske obaveze osim da preusmeri saobraćaj kako je to planskim dokumentima predvidjeno. Ja sam morao da podignem kredite, za koje sam jemčio svojom imovinom, izgradio sam stanicu koja je dobila upotrebnu dozvolu ali joj nisu dozvolili da radi. Umesto nje, putnike delimično prima stara stanica bez upotrebne dozvole, neuskladjena sa Zakonom o bezbednosti drumskog saobraćaja. Uz to, prigradski saobraćaj obavlja se neregularno na platou ispred železničke stanice na koji se nedavno urušila nadstrešnica i odnela 14 života.

Lokacija ATP ”Vojvodine” sa postojećom putnom infrastrukturom jedino su logično mesto u gradu za stanične usluge u medjumesnom i medjunarodnom saobraćaju, a to je bilo i deo ekološke strategije jer bi se izmestilo 3.000 autobusa na dnevnom nivou iz centra Grada. Tako drugi po veličini Grad u Srbiji ima novu autobusku stanicu, ali joj ne dozvoljava da radi već se čeka njeno otimanje kroz stečaj i sudske odluke.

Apsurdno je šta sudovi smatraju kroz stečaj i odštetne zahteve – da za to niko nije odgovoran, da sam ja kriv zato što sam investirao svoje pare i Novom Sadu napravio najlepšu autobusku stanicu. Sudovi smatraju (ili moraju da smatraju) da Grad Novi Sad nema nikakve odgovornosti, ne samo za napoštovanje ugovora, nego i zbog nepoštovanja svog Generalnog plana kojim su stvoreni urbanistički uslovi za gradnju stanice. Sudovi smatraju da se moja investicija može prodavati kao “funkcionalna celina”, iako mojoj stanici i dalje ne dozvoljavaju da radi.

Zbog cene po kojoj je prodata, ostali su nenamireni poverioci medju ui ma je država i banke koje ui male hipoteke, te se novi vlasnik nije mogao uknjižiti. Žurba je bila da se u avgustu prošle godine zatvori stečajna masa a da se dva aktuelna odštetna zahteva sakriju, arhiviraju u Privrednom sudu umesto da se pošalju na odlučivanje u VKS. Na moje insistiranje stečajna masa je ponovo otvorena i revizije su u toku. Ovo beščašće je obeležila i nedavna tragedija kada se obrušila nadstrešnica iznad zgrade železničke stanice, nakon koje sam obavestio tužilaštvo i pridružio se istrazi vezano za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Uzgred, od trenutka prodaje (u bescenje) imovine ATP ”Vojvodine”, na zgradi moje autobuske stanice dominantno je istaknuta firma “AG Instituta” koja drži u “zakupu” veliki deo prostora. Podsećam, to je privatno preduzeće koje je vršilo nadzor na nedavno srušenoj nadstrešnici zgrade železničke stanice u Novom Sadu a već godinama od države dobija čitav niz profitabilnih poslova. Šta to govori?

S poštovanjem,
Ilija Dević, Investitor preduzeća ATP”Vojvodina” Novi Sad