Iako sporove kao bivši vlasnik ATP “Vojvodine“ vodim već duže od 15 godina, velike nade polažem u pravedan konačni ishod, jer verujem da se nakon reforme pravosudja više neće pojaviti apsurdne presude donete pod pritiskom raznih interesnih, političko – „privrednih“ grupa. Verujem u to, jer su i reforme u okviru vladavine prava donete i sprovedene pod budnim okom Evropske komisije, koja pod monitoringom drži i slučaj ATP “Vojvodine“.

Trenutno, očekujem odluke Vrhovnog kasacionog suda (VKS) po revizijama koje su podnete za naknadu štete ( Revizija 1 pred Vrhovnim kasacionim sudom ; Revizija 2 pred Vrhovnim kasacionim sudom).

Podsećam, sudovi su već utvrdili da je Grad Novi Sad načinio štetu koja mora da se nadoknadi. Naime, novosadske vlasti nisu ispunile svoju obavezu iz ugovora po kome sam ja, kao većinski vlasnik ATP “Vojvodine“ na placu tog preduzeća i sopstvenim sredstvima izgradio novu autobusku stanicu i servis.

Trebalo je, prema ugovoru, da Grad potom preusmeri saobraćaj na lokaciju nove autobuske stanice, ali kako to nije učinio, investicija nije mogla da proradi i ATP “Vojvodina“ je otišla u stečaj. Sve je bilo sračunato na to da uložim svoje poslovno iskustvo, znanje i kapital, a da interesne grupe tu investiciju otmu.

Ali, zakon kaže da onaj (Grad Novi Sad) ko drugome napravi štetu mora i da je plati. Tako je Privredni apelacioni sud januara 2013. godine doneo pravosnažnu izvršnu presudu kojom je Grad trebalo da isplati sa kamatom 17 miliona evra za period do kraja 2011. godine. Da se postupilo po toj presudi, izmirili bi se poverioci, na posao vratilo 600 zaposlenih, preduzeće bi nastavilo sa radom a Grad bi dobio jednu od najlepših autobuskih stanica u ovom delu Evrope.

Ali tu je počela „igranka“.

Najpre je tadašnja tužiteljka Snežana Marković (sada predsednica Ustavnog suda, koja je na tu funkciju i došla zahvaljujući urušavanju ATP “Vojvodine“) dala nalog novosadskom tužiocu Djordju Ostojiću da „ izvuče“ predmet iz izvršnog postupka kako bi podnela zahtev za zaštitu zakonitosti. To je kasnije odbijeno jer nije ni bilo pravnog osnova, ali je omogućilo interesnim grupama da izvrše pritisak na VKS, gde je već bila pripremljena logistika za odlučivanje po reviziji koju je uložio Grad.

Zbog te „gimnastike“ reagovala je Agencija za borbu protiv korupcije koja je zatražila objašnjenje od tadašnjeg prvog podpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića i od predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića.

U „pakovanju“ presude VKS učestvovala je ekipa privatno bliska sa sudijom Dragišom Slijepčevićem koji je imao veliki uticaj na VKS i postupajućeg sudiju. Epilog tih pritisaka bila je po svemu čudna presuda - iznos štete je odokativno, bez naknadnog veštačenja, sveden na četiri miliona evra (Hronologija donošenja presude VKS u slučaju ATP“Vojvodina“ pod pritiskom interesnih grupa). U presudi se tvrdilo i da bi nova autobuska stanica uspostavila monopol, koji, uzgred, nije zab ranjen već je nezakonita samo zloupotreba tog položaja a ona je onemogućena činjenicom da su cene staničnih usluga u Srbiji pod kontrolom Privredne komore. Na to je, negirajući tvrdnje iz presude VKS podsetila i tadašnja Agencija za zaštitu konkurencije.

Uz sve to, predmet je bio iznet iz suda, „rešen“ je za 24 dana i pisan u jednoj novosadskoj advokatskoj kancelariji, a potom odmah posle prvomajskoh praznika 2013. godine vraćen u sud. Tadašnji postupajući sudija je predmet pripremio za ekspediciju, ali su reagovale druge sudije koje su tražile da predmet prodje kroz sednicu odeljenja i udje u sudsku praksu. Upravo zbog načina na koji je doneta i obrazloženja koje izlazi iz okvira prava, ta presuda je kompromitovana, posebno u stručnoj javnosti.

I ja sam bio nezadovoljan, ali činjenica da je uvedena u sudsku praksu, sada se kao bumerang vraća ekipi koja već 17 godina nastoji da preotme moj kapital. Očekujem da će VKS pravilno i pravedno, rukovodeći se i sudskom praksom, odlučiti o revizijama koje sam podneo za naknadu štete u periodu koji nije „pokrila“ presuda iz 2013., odnosno za štetu koja je nastvaljena od 2011. do 2021.godine do kada je važila neispunjena ugovorna obaveza Grada. Čak i kada te presude budu donete, nećemo imati odgovor na pitanje zašto je, pre nego što su okončani svi postupci, u bescenje prodata imovina ATP „Vojvodine“ i zašto je u žurbi pokušano da se zatvori i stečajna masa ATP “Vojvodine“ (Političkim pritiskom).

Jedan od odgovora treba potražiti i u otvaranju nove beogradske autobuske stanice i njene istinite vlasničke strukture.

S poštovanjem,

Ilija Dević, Investitor preduzeća ATP“Vojvodina“