U Beogradu teče proces premeštanja autobuske stanice, kako bi se smanjile saobraćajne gužve. Sličan potez, izmeštanja iz centra grada najavljen je i u Nišu. Novi Sad je u taj posao ušao na osnovu Ugovora i planskih dokumenata pre 18 godina. Poredjenje beogradske i novosadske autobuske stanice.

ATP “Vojvodina“ je ispunila svoj deo ugovora a Grad je započeo realizaciju svojih obaveza. Prigradski saobraćaj prebacio je na staru autobusku stanicu, gde je bio i medjumesni i medjunarodni koji je trebalo da pređe na novu lokaciju. Ali, nakon toga se stalo i gradske vlasti su neobjašnjivo krenule da krše ugovor sprečavajući prabicavinje saobraćaja. Na staroj, inače nelegalnoj stanici nije mogao da se odvija kompletan autobuski saobraćaj, pa su prigradski terminal izmestili ispred železničke stanice, na takozvanu „Potkovicu“ iako za to nije postojao nikakav akt niti odluka zasnovana na Zakonu o drumskom saobraćaju. Tako se i sada prigradski saobraćaj obavlja sa adrese železničke stanice, ul. Jaše Tomića br. 4, dok je autobuska stanica na adresi Jaše Tomića br. 6. Autobuska stanica nema vlasništvo nad zemljištem niti ima peron, što je obaveza iz Zakona o drumskom saobraćaju i bezbednosti.

Ta nezakonita praksa postoji od 2007. godine a da nijedan državni nadležni organ nije reagovao niti preduzeo bilo kakve mere za zatvaranje i zabranu rada. Tačno 17 godina u kontinuitetu novosadske vlasti sprovode nezakonit odnos prema gradjanima i privrednicima, a zbog njihove bahatosti i javašluka dogodila se tragedija. Gradonačelnici Maja Gojković, Igor Pavličić i Miloš Vučević u kontinuitetu su bili logistika za pljačku moje imovine. Oni ne mogu da pobegnu od odgovornosti za tragediju. A zbog nepoštovanja ugovora sa preduzećem ATP “Vojvodina“ već je Grad platio četiri miliona evra.

Gradonačelnica Maja Gojković, koja je potpisala ugovor, sprečila je njegovo izvršenje u vreme kad je njen brat postao pravni zastupnik narko i duvanske mafije, koja je želela da otme moju investiciju. Podršku su imali od gradskih do republičkih vlasti.

Gradonačelnik Igor Pavličić je nasledio problem, ništa nije preduzimao da ga reši, ali je odgovorio na pitanja Agencije za borbu protiv korupca Dopis Agencije za borbu protiv korupcije, Odgovor gradonačelnika Agenciji za borbu protiv korupcije, U to vreme problem je stigao i do Evropske komisije, gde je i sada pod monitoringom. Gradonačelnik Pavličić je rezervisao sredstva iz budžeta Grada za vodjenje spora i isplatu odštete.

Gradonačelik Miloš Vučević, kada je 2012. izabran na tu funkciju, dočekao ga je stav Evropske komisije da je AТP “Vojvodina” jedan od pet najvećih predmeta u okviru 24 sporne privatizacije, a jedini u kome je oštećen investitor a ne država. Zatekao je i izvršnu presudu za naplatu štete preduzeću za period od prve četiri godine nerada autobuske stanice. Ona je, po računici veštaka koga je odredio sud, iznosila oko 17 miliona evra sa kamatom. Grad je zbog toga imao rezervisana sredstva iz kojih je trebalo da se isplati odšteta, što bi okončalo stečaj punim izmirenjem poverilaca među kojima su bili radnici, banke i Poreska uprava. Taj novac je negde nestao.

Promene iz 2012. donele su i nove “biznismene” pa je ekipa bliska sadašnjim vlastima smenila grupu tajkuna iz kriminogene zone koja je do tada bila zainteresovana za otimanje moje investicije i zbog toga organizovala da se ugovor ne realizuje a preduzeće ode u stečaj. Zato bi bilo važno da se zna kome je bilo u interesu da se zaustavi jedna, u to vreme najveća domaća privatna investicija. Ko je delegirao Vučevića da vrši pritisak na pravosuđe i kome podnosi izveštaj?

Njegov uticaj osetio se odmah jer je u Vrhovnom kasacionom sudu (VKS), imao “svoje sudije”. Sudija Stojan Jokić je predmet od 1.000 strana izneo iz suda, „savladao“ ga za 24 dana u advokatskoj kancelariji Miloša Vučevića gde je presuda i pisana. Iznos odštete prepolovljen je “odokativno”, bez veštačenja, ali je ipak priznato da je Grad načinio štetu i da to, po Zakonu o obligacionim odnosima, mora da plati. Zbog načina na koji je “utvrđena” odšteta i pisana presuda reagovali su i Savet i Agencija za borbu protiv korupcije. Hronologija donošenja presude pred Vrhovnim kasacionim sudom. Sudija Jokić je odmah potom otišao u penziju. Presuda je ipak utvrdila pravo na odštetu, ušla je u sudsku praksu. Na redu je rešavanje po novim zahtevima koji se odnose na preostali period do 2021. do koje godine je važio ugovor sa Gradom. Ti zahtevi uvećani su i za štetu koju su zbog stečaja pretrpele i ostale delatnosri ATP ”Vojvodine”.

Dolaskom na vlast Vučević organizuje i moj politički progon javnim istupanjem u medijima i gradskoj Skupštini. U isto vreme članovi Evropske komisije i evropskog parlamenta pozivaju me u Brisel i dolaze u Srbiju, a tvrde da će se uspeh reforme i nezavisnosti pravosuđa meriti prema ovom predmetu.

Sa ciljem da preduzeće odvedu u bankrot i otmu imovinu, sredinom 2019. počinje na mene da se vrši neviđeni pritisak, ali krajem avgusta te godine već počinju da ispunjavaju obaveze iz člana 1. ugovora. Radio 021. Postavlja se pitanje, ako je Grad krenuo da izvršava ugovornu obavezu, da li to pokazuje da je kao tuženi odustao od svih prigovora koji tu obavezu negiraju?

U međuvremenu, stečaj ATP “Vojvodine” dovodi se do bankrota, imovina se rasprodaje bud-zašto poznatom kupcu, znatno ispod vrednosti građevinskog materijala, tako da su poverioci naplatili mizeran deo. Strečaj se zatvara, kao i stečajna masa iako po dva “živa” revizijska odštetna zahteva VKS još nije odlučivao. Nije to ni mogao jer su umesto pred VKS, dve ipo godine ležala u arhivi Privrednog suda u Novom Sadu koji je trebalo odmah da ih prosledi na odlučivanje. Tome je, kao i kod odluka koje su donošene u stečaju, Vučeviću pomagala sada penzionisana sutkinja Slobodanka Komšić, rođena sestra guvernerke Jorgovanke Tabaković.

Morao sam da intervenišem i po sili zakona stečajna masa je ponovo registrovana tako da će se u VKS-u ipak odlučivati o odštetnim zahtevima. Oni nisu mali, pa bi logično bilo da se u pregovorima pronađe model poravnanja kojim bi se ublažila šteta zbog neispunjenog ugovora. Tim pre što se i pred Ustavnim sudom nalazi predmet zahteva za nadoknadu lične štete.

Tokom 17 godina, stečajna uprava i organi stečaja umesto namirenja poverilaca imali su zadatak da stopiraju odštetne zahteve a imovinu obezvredjuju kako bi njihovi “poslovni” partneri za jeftine pare oteli investiciju. Napominjem da je neposredno pred stečaj procenjena vrednost autobuske stanice sa dozvolama iznosila 40 miliona evra, isto toliko je procenjen ovlašćeni servisni centar “EvoBus” Setra i Mercedes a ostala imovina i delatnosti podigli su vrednost na oko 100 miliona evra.

Tokom 12 godina stečaja, procenjena vrednost preduzeća istopila se na 5,3 miliona evra. Kako je kroz stečaj, čija je osnovna funkcija da sačuva imovinu i namiri poverioce, došlo do tako drastičnog obezvredjivanja firme? Podsećam na nekoliko bitnih stvari:

Činjenica je da Javno gradsko saobraćajno preduzeće Novi Sad i stara autobuska stanica nisu ni tada ni sad ispunjavali zakonske uslove za zakonit rad medjugradskog autobuskog prevoza.

Ugovor sa Gradom Novim Sadom potpisan je nakon što ga je usvojila Skupština Grada Novog Sada uz prethodnu analizu opravdanosti. Gradonačelnik Novog Sada nije inokosni organ niti pojedinac i ugovor nije potpisan u svoje ime i za svoj račun, nego nakon pribavljenih analiza gradskih javnih preduzeća, pre svega Javnog preduzeća za urbanizam, uz konsultacije sa stručnim službama Skupštine Grada i nakon pribavljanja mišljenja gradskog javnog pravobranioca koji vodi brigu o imovinskim interesima Grada.

Takođe, prema članu 14 Zakona u drumskom saobraćaju, opštine i grad utvrdjuju lokaciju autobuske stanice i lokacije koje se koriste za prevoz putnika što znači da je Grad imao ovlašćenja da zaključi ugovor i da ispuni svoju obavezu. Tim pre što u tome nije imao nikakve finansijske obaveze, samo je trebalo da se usaglasi sa svojim Generalnim urbanističkim planom.

Na kraju, slučaj ATP “Vojvodine” je proizvod bahate gradske vlasti i servilnih sudija, što im se sada obilo o glavu.

Tragedija nastala rušenjem nadstrešnice na stajalištu za autobuse koje tu nije smelo da bude, odnela bi manje žrtava među kojima ne bi, kao sada, većina bili putnici prigradskog saobraćaja. Od političara možda ne treba očekivati, ali bi sudije Vrhovnog kasacionog suda trebalo da obrate pažnju na posledice koje izazivaju nezakonite odluke.

S poštovanjem,
Ilija Dević, Investitor preduzeća ATP”Vojvodina” Novi Sad