Posle sedam godina gradnje ovih dana priprema se otvaranje nove Beogradske autobuske stanice (BAS) iako još nije završena, jer nedostaje glavni objekat, stanična zgrada na koju će se čekati još najmanje dve godine. Gradnju je osim preduzeća BAS finansirao i Grad.

Podsećam, autobusku stanicu u Novom Sadu kao većinski vlasnik ATP “Vojvodine“ izgradio sam 2007., za godinu dana, sopstvenim sredstvima i kreditima, na sopstvenoj lokaciji. Novi Sad bi je dobio na poklon, da je onako kako se ugovorom obavezao, izmestio saobraćaj na novu lokaciju. Kao program plus, Gradu bi se oslobodile još dve lokacije u centru.

Ali, to nije jedino poredjenje ove dve investicije.

Krenimo redom.

Kupio sam 82% akcija ATP “Vojvodine“ 2004. i odmah pokrenuo investicije. BAS je privatizovan po starom zakonu 2000. godine, a 53% akcija je bilo u vlasništvu malih akcionara.

U isto vreme 2006. godine kada su se investicije u ATP “Vojvodini“ zahuktale (u BAS-u tada nije bilo značajnih ulaganja) krenuli su napadi i pritisci na oba preduzeća. Obe stanice bile su na meti tada rastuće duvanske i narko mafije .

Na ATP “Vojvodinu“ pritisak se uvećava od 2012. kada je postalo jasno da će i kroz ovako rovito pravosudje uspeti da naplati štetu nastalu zbog neispunjenog ugovora. BAS dodatno postaje meta u okviru istih interesnih grupa 2014. godine zbog lokacije sa koje mora da se povuče zbog izgradnje Beograda na vodi. Mir u firmi, spekuliše se, kupljen je isplatom dotacije malim akcionarima, pominje se 13 miliona evra, ali se ne zna po kom osnovu i pod kojim uslovima. U isto vreme Grad Beograd BAS-u poklanja parcelu i počinje izgradnja stanice koja traje i traje...

Postoji još jedna tačka pogodna za poredjenje. Nova lokacija BAS-a iskomplikovaće saobraćaj kroz Beograd toliko da se lokalne vlasti, kako bi bar smanjile veću frekvenciju autobusa kroz centar, prinudjene da o svom trošku urede još jednu lokaciju za stajalište prevoza koji ide sa istoka i juga.

Autobuska stanica ATP “Vojvodine“ izgrađena je na lokaciji koja omogućava da 3.000 autobusa ne ulaze u Grad što je bio ekološki uslov iz studije beogradskog Saobraćajnog fakulteta i novosadskog JP “Urbanizma“. Naime, planovi stari i do četiri decenije predvidjali su da se putna infrastruktura izmesti iz centra Grada, za šta je plac ATP “Vojvodine“ bio najpogodniji .

Zaključak da su iste interesne grupe od 2006. pa nadalje ATP “Vojvodinu“ otimale kroz stečaj, a BAS i preko Beograda, nameće se sam.

Ovom spisku dodajem činjenicu da su nova autobuska stanica u Novom Sadu i moderni servisni centar „EvoBus“ Mercedesa i Setre, kroz stečaj neuobičajenim odlukama sudije Slobodanke Komšić (rodjene sestre guvernerke Jorgovanke Tabaković) i stečajnog upravnika Nikole Pavlovića u žurbi prodati po ceni gradjevinskog materijala. Stečaj je zaključen iako su postojala još dva „živa“ predmeta, dve revizije podnete Vrhovnom kasacionom sudu (VKS) za naknadu štete, koje je novosadski Privredni sud skrivao dve godine tokom kojih je rasprodata sva imovina ATP „Vojvodine“.

Revizije su tek nedavno stigle u VKS i uskoro se očekuju presude. Postavlja se pitanje zašto je navrat-nanos isprodavana imovina i zaključen stečaj bez namirenja poverilaca (medju kojima i Poreska uprava) kada bi se iz naplaćene štete pokrile sve obaveze i preduzeće vratilo na tržište.

Kako je slučaj ATP „Vojvodine“ već deceniju u monitoringu Evropske komisije koja sada upravo razmatra oblast vladavine prava u zemljama članicama i kandidatima medju kojima je i Srbija, očekujem da se probude istražni organi i utvrde kome je tačno imovina ATP “Vojvodina“ prodata, a ko je držao revizijske predmete u fioci kako se o njima ne bi odlučivalo.

S poštovanjem,

Ilija Dević, Investitor ATP “Vojvodina“ Novi Sad