Od dve revizije koje sam podneo Vrhovnom kasacionom sudu (VKS) na presude Privrednog apelacionog suda posle neuobičajeno dugog čekanja i raznih mahinacija ( Revizija 1 ) juče je objavljeno na portalu suda da je jedna odbijena (sudili su sudija Branko Stanić i sutkinja Tatjana Miljuš).

I put do tog objavljivanja bio je neuobičajen, jer je odluku sudskog veća izvećanu još u oktobru osporilo odeljenje sudske prakse, zato što je u istoj pravnoj situaciji iz 2013. godine presudjeno da Grad Novi Sad, jer nije ispoštovao svoje ugovorne obaveze, mora da plati odštetu (doduše, prepolovljenu u odnosu na nalaz veštaka). Ta presuda ušla je u sudsku praksu, pa nije bilo osnova da se u istoj pravnoj situaciji, za period koji nije bio obuhvaćen presudom iz 2013. godine (ugovor je važio do 2021.godine), ne presudi na isti način. Osim toga Zakon o obligacionim odnosima je jasan : ko drugome nanese štetu mora da je nadoknadi.

U postupku je i druga revizija ( Revizija 2 ) po kojoj se odluka očekuje, a ono što ja očekujem je da se drugo sudsko veće (sutkinje Jasmina Stamenković, Tatjana Matković-Stefanović,..) rukovodi zakonom i sudskom praksom.

Možda je sada trenutak za to, jer je iz čitavog sudskog toka jasno da je reč o otimanju moje dobro osmišljene investicije ATP “Vojvodina“, koja je, uz to, posedovala validnu dokumentaciju kakvu ne poseduje ni jedna stanica u Srbiji. Od 2007. do 2012. bilo je sudjenje, od 2012. godine i dolaska SNS na vlast kao najveći domaći investitor sa poreklom kapitala, trpim politički progon u kome učestvuje sam vrha vlasti. Tom pritisku su sudije Vrhovnog kasacionog suda podlegle.

U novosadskoj i široj javnosti poznato je da se investicija u koju sam uložio mojih 50 godina rada otima kroz stečaj koji je vodila rodjena sestra guvernerke Jorgovanke Tabaković, sutkinja Slobodanka Komšić, gde se procenjena vrednost autobuske stanice i servisa sa više od 100 miliona evra istopila na pet miliona evra. To je iznos za koji je fiktivni kupac, Matijević, platio objekte inače namenjene Andreju Vučiću.

Kroz takvo vodjenje stečaja, satkano od kriminala i korupcije, oteta je investicija. Politički pritisak na sudije Vrhovnog kasacionog suda u predmetima tih odštetnih zahteva vrednih više desetina miliona evra, štite se zapravo političari od odgovornosti za nepoštovanje ugovora. Najduži period nepoštovanja ugovora je period kada je gradonačelnik bio Miloš Vučević ( Političkim pritiskom koji se već 15 godina vrši u predmetu ATP “Vojvodina“ upravlja Miloš Vučević ).Sve se to navodno pakuje u državni interes iz koga profitira porodica Vučić. Mreža njihovih saradnika uveliko za bud-zašto otkupljuje i otima saobraćajna preduzeća i autobuske stanice po Srbiji. ( Poredjenje novosadske i beogradske autobuske stanice )

Da podsetim, pre nego što je došla sadašnja vlast i Šarićev klan je imao istu „poslovnu logiku“ pa se bojim da predsednik i ljudi oko njega ne prođu kao taj narko kartel. U svakom slučaju, u investicijama koje je država Srbija imala od 2012. do 2024. godine trebalo bi da se provere tokovi novca, javne nabavke, cene, firme koje su izvodile radove, njihova poslovna biografija, kvalitet izvedenih radova i na kraju zaduženost Srbije. To je posao za tužilaštvo.

S poštovanjem,

Ilija Dević, investitor preduzeća ATP “Vojvodina“