Javnosti je poznato da se predmet ATP “Vojvodine“ nalazi u stalnom monitoringu Evropske komisije, da je sastavni deo svih rezolucija o napretku Srbije i česta tema u razgovorima o vladavini prava u Srbiji. I pored toga, grubo kršenje zakona i dalje prati ovaj slučaj, započet namerom Grada Novog Sada da ne ispuni ugovor sa tim preduzećem, nastavljen kroz stečaj satkan od kriminala i korupcije, preko bud-zašto rasprodatih objekata sa upotrebnim dozvolama i po ceni manjoj od utrošenog gradjevinskog materijala.

Zloupotrebom službenog položaja novosadski čelnici Maja Gojković, Igor Mirović, Igor Pavličić i Miloš Vučević na najgrublji mogući način, političkim pritiskom na pravosuđe, naneli su ogromnu štetu preduzeću, porodicama 600 radnika koji su ostali bez posla, kao i meni kao investitoru koji je uložio svojih 40 godina dotadašnjeg uspešnog rada. Vrhovni kasacioni sud to ne vidi

Političkom pritisku udovoljavale su sudije Dragiša Slijepčević, pok.Stojan Jokić, Zorana Delibašić i (par meseci pred penziju) Branko Stanić kao i (slučajno Novosađanka) Tatjana Miljuš koja je imala poseban zadatak. Ignorisanju zakona svojski je doprinelo i „nezavisno“ tužilaštvo koje je usmeravalo svoje odluke tako da imovina bude oteta a da se pričinjena šteta ne nadoknadi, iako je i sud priznao da ona postoji. Tako je „nezavisno“ tužilaštvo sakrilo krivičnu odgovornost političara.

U prilog tome, prosto bode oči odgovor koji sam iz Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, primio na zahtev da u istragu o padu nadstrešnice uključi i činjenicu da su poginuli putnici koji su čekali ne voz, nego autobus na nelegalnoj prigradskoj i medjumesnoj stanici. A ta nelegalno korišćena lokacija posledica je neispunjenog ugovora izmedju Grada Novog Sada i ATP “Vojvodine“. Tužilaštvo je odgovorilo da Javno gradsko saobraćajno preduzeće (JGSP) “Novi Sad“ ima licencu za obavljanje staničnih usluga na adresi Jaše Tomića br. 6 od avgusta 2023. godine.

Pitam Tužilaštvo šta je bilo od 2007. do 2021, do kad je ugovor sa ATP “Vojvodinom„ bio na snazi? Šta je bilo sa više od 20 krivičnih prijava koje sam u tom periodu podnosio, a po njima se nije postupalo? Kako i šta je Tužilaštvo proveravalo, kada i zvanična web stranica JGSP-a potvrđuje da se prigradski i deo medjumesnog autobuskog saobraćaja nezakonito odvija sa adrese Železničke stanice (Jaše Tomića br. 4) gde su i izginuli putnici.

Jasno je kako je Tužilaštvu bio potreban ovakav odgovor da bi se nepoštovanje ugovora sa ATP“Vojvodinom“ i posledice koje je to proizvelo isključilo iz krivičnog progona o padu nadstrešnice koji se selektivno vodi pred sada Specijalnim tužilaštvom.

Podsećam: Kada je moja investicija bila pri kraju, decembra 2006. održan je sastanak u Gradskoj kući u Novom Sadu, kome su prisustvovali tadašnji gradski sekretar za saobraćaj Vladimir Stojković, direktor JGSP Novi Sad, direktor razvoja ATP ”Vojvodina” i ja. Dogovoreno je da se od 01.01.2007. krene sa primenom člana.1 iz Ugovora koji sam sklopio sa Gradom Novim Sadom na osnovu planskih dokumenata . Taj član glasi:

“Ovim ugovorom ugovorne strane uredjuju medjusobna prava i obaveze u pogledu obezbedjivanja nove medjumesne autobuske stanice u objektu koji će graditi ATP ”Vojvodina” na lokaciji koja je predvidjena Generalnim planom Grada Novog Sada do 2021.godine (u daljem tekstu: Generalni plan).

Obezbedjivanjem nove medjumesne autobuske stanice u skladu sa stavom 1. ove tačke stvoriće se uslovi za izmeštanje prigradskog terminala sa Riblje pijace na lokaciju sadašnje medjumesne autobuske stanice, kao i uslovi za izmeštanje sadašnje medjumesne autobuske stanice na novu lokaciju, u skladu sa Generalnim planom”.

Prva faza je pokrenuta, prigradski terminal “Riblja pijaca” je izmešten na autobusku stanicu u Jaše Tomića br. 6, dok je medjumesni i medjunarodni, koji je trebalo da predje na lokaciju ATP ”Vojvodine” privremeno ostao do dobijanja upotrebne dozvole na novi objekat. Medjutim, ta dozvola je dobijena, ali je u medjuvremenu preovladao interes narko i duvanske mafije koja je planirala da moju investiciju otme uz pomoć Maje Gojković, njenog brata i Igora Mirovića. Zbog toga linije medjumesnog i medjunarodnog saobraćaja nisu premeštene na novu lokaciju utvrdjenu Generalnim urbanističkim planom.

Kako stanica u Jaše Tomića br. 6 nije mogla da primi toliki broj autobusa, prigradski terminal i deo medjumesnih linija, sve sa “Riblje pijace”, izmestili su ispred Železničke stanice, na adresu Jaše Tomića br. 4, iako taj prostor ne ispunjava ni jedan od zakonom propisanih uslova za odvijanje prigradskog i medjumesnog saobraćaja. Uprkos tome, stanica je dobila licencu u avgustu 2023. koju Tužilaštvo navodi u odgovoru na moj zahtev, ali za delatnost koja se odvija na adresi Jaše Tomića br. 6. A više od 18 godina sa lokacije na koju ukazujem, Jaše Tomića br. 4 odvija se nelegalno prigradski i medjumesni saobraćaj. Na tom mestu su izginuli putnici a nadstrešnica Železničke stanice korišćena je kao improvizacija za autobusku.

Odgovor koji je dobijen iz Tužilaštva, nesumnjivo ima za cilj da nepoštovanje ugovora sa ATP “Vojvodinom“ i posledice koje je to proizvelo isključi iz krivičnog progona o padu nadstrešnice koji se selektivno vodi sada i pred Specijalnim tužilaštvom.

Postoji još jedan razlog: rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu vršena je delom i sredstvima Evropske unije, pa je očigledno da će i evropske institucije proveravati zakonitost trošenja sredstava.

Na kraju, ako nekome nije jasno zbog čega protestuju studenti tri meseca, primer ATP “Vojvodine“ na praktičan i transparentan način pokazuje kako se „ostvaruje“ pravda u Srbiji i zašto nepravda toliko boli normalne ljude koji, kao i mladi, traže pravnu državu, vladavinu prava. O svemu ovome sam obavestio i evropsku vrhovnu tužiteljku Lauru Korveši koja istražuje krivična dela, za razliku od naše, Novosadjanke Zagorke Dolovac koja više od decenije ima razlog da žmuri pred ovim predmetom.

S poštovanjem,

Ilija Dević, investitor preduzeća ATP “Vojvodina“